Šešelj:Ponoviti izborena svim nivoima zbog neregularnosti

DSC 0211

 Dame i gospodo, u utorak, 7. jula, održana je sednica Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke. Na toj sednici je bilo određenih kadrovskih promena,

DSC 0167a ja vas obaveštavam da je danas ovde sa nama novoizabrani predsednik Izvršnog odbora Srpske radikalne

stranke, Đurađ Jakšić. Đurađ Jakšić je inače predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne

stranke za Novi Sad i pokrajinski poslanik u Skupštini Vojvodine.

Srpska radikalna stranka smatra da je veliki revolt građana Srbije opravdan i da se taj revolt

izražava kroz protestne skupove u najvećim srpskim gradovima. Međutim, mi smo protiv upotrebe

nasilja u političkim sukobima, potpuno smo protiv upotrebe nasilja. Mi izražavamo saosećanje sa

policajcima koji su ranjeni u tim uličnim sukobima u Beogradu u protekla dva dana, ali i sa

građanima koji su povređeni u policijskom nasilju. Naravno, deo primenjenog policijskog nasilja

bio je opravdan, tamo gde se vrše napadi na policiju, gde se ruši državna imovina, ali je došlo i

do prekoračenja upotrebe sile. Ne može se ničim opravdati kad policija tuče čoveka koji već leži

na zemlji, kad prilazi ljudima koji sede u parku pa ih tuče ili kad tuče ljude koji sede u uličnoj

bašti nekog restorana, dižu ruke u znak da nemaju agresivnih namera, a oni udaraju palicama po

njima.

Zbog tog prekoračenja policijskog nasilja do kojeg je došlo treba prvenstveno da odgovara

ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, iako je on sada na privremenoj funkciji, pošto

su novi izbori završeni. Njega treba ukloniti odmah sa te funkcije i imenovati vršioca dužnosti

do postavljanja novog ministra.

Onaj ko je totalno odgovoran za sve loše što se dešava u Srbiji je onaj koji totalno drži vlast

u svojim rukama, a to je trenutno Aleksandar Vučić.

Vlast je napravila dve teške greške, pokazala je smetenost, smotanost, nevešta je bila u svom

odgovoru na izazove koje je donela epidemija virusa korona. Nije bila najgora u tom pogledu u odnosu

na neke druge režime u svetu, ali je napravila dosta grešaka. Prvo je nekad maltretirala građane

određenim zabranama preko svake mere, a onda pred same izbore omogućila i sportske susrete sa

25.000 gledalaca i pokazala neobuzdanu masovnu radost prilikom proglašenja izbornih rezultata,

na stranu to što ti izborni rezultati nisu odgovarali narodnoj volji.

Mi smatramo da stručnjaci treba da odlučuju o merama koje će se preduzimati i da to budu

ozbiljni stručnjaci (već su se neki dokazali kao ozbiljni, a ne kao prevaranti i hohštapleri poput

onih koji su tvrdili da je ovo najsmešniji virus na svetu), a da vlast sprovodi samo ono što je zaista

KONFERNCIJA

ZA NOVINARE

nužno kao ograničenje ljudskih sloboda i prava, a ne da proglašava policijski čas i neka druga

ograničenja koja iritiraju ljude, a zapravo ne doprinose, u pravom smislu reči, borbi protiv

epidemije.

Mi smatramo da upravo održane republičke izbore treba odmah poništiti. Nije bilo ni

sednice Republičke izborne komisije u ponedeljak, koja bi proglasila izborne rezultate.

Rezultati su proglašeni a da uopšte sednica nije održana. Kao, kontaktirali su sa nekim

članovima Republičke izborne komisije putem mejla. Mi imamo pet članova Republičke izborne

komisije, što članova, što njihovih zamenika, tri u stalnom sastavu, dva na koje smo dobili pravo

podnošenjem izborne liste, niko od njih nije dobio poziv za bilo kakvu sednicu Republičke

izborne komisije. Ako nije zasedala Republička izborna komisija, onda nema izveštaja. Ne može

izveštaj da napravi grupa naprednjaka, imejlom da kontaktira sa nekoliko svojih istomišljenika

koji će potvrditi da se slažu šta god bilo u tom izveštaju.

I mnoge druge nepravilnosti su uočene. Najčešće je zapisnike sa biračkih mesta potpisivao

samo po jedan član biračkog odbora, i to uvek iz Srpske napredne stranke, drugi su ignorisani,

drugi su sprečavani da vrše kontrolu. Najavljena je obuka instruktora pre raspisivanja izbora,

ogromne pare su tu potrošene, a instruktori nisu ništa obučeni. Nikada nije bio veći broj

izbornih nepravilnosti.

Srpska radikalna stranka se borila preko svojih predstavnika u Republičkoj izbornoj

komisiji, ali oni su ostajali usamljeni kad god bi ukazivali na neke nepravilnosti. Četrnaest

izbornih lista je stavljeno na glasački listić, a da nisu ispunjavale uslove, da su im naprednjaci

sakupljali potpise. I tu su takođe ogromne nepravilnosti vršene.

Na Kosovu i Metohiji održani su izbori bez članova biračkih odbora iz proširenog sastava,

glasački listići nisu brojani na licu mesta nego su voženi u unutrašnjost Republike Srbije i tamo

noćili ko zna u čijim rukama da bi, kao, sutradan bili prebrojavani. Veliki je broj tih

nepravilnosti. Mi smo upravo u toku izrade elaborata koji ćemo podneti uz naš zahtev Ustavnom

sudu da se izbori ponište.

Koje bi sad bilo jedino regularno rešenje iole saglasno sa Ustavom? Mi smatramo da treba da se

sastane postojeća Narodna skupština, da dvotrećinskom većinom glasova donese ustavni zakon

kojim će se produžiti njen mandat, na primer do decembra meseca, da bi se u decembru ponovo

održali izbori na regularan način, da se do tada isprave svi nedostaci, da se spreči potkupljivanje

biračkog tela, da se spreči podela poklona u nezanemarljivoj vrednosti biračima, da se spreče

ucene onih koji su zaposleni na određeno vreme da moraju glasati za naprednjake, da se proverava za

koga je ko glasao, da se snimaju glasački listići i tako dalje. Sve to mora strogo da se zabrani.

Imamo, na primer, slučaj u Hrtkovcima, gde su moji saradnici iz tima za pomaganje moje odbrane

pred Haškim tribunalom napravili negde od oktobra meseca pa donedavno 700 intervjua sa

građanima Hrtkovaca. Mi smo tih 700 intervjua objavili u pet knjiga na po 1.000 strana, 700 tih

knjiga smo podelili građanima Hrtkovaca koji su dali intervjue. Svako je dobio onu knjigu u kojoj je

objavljen njegov intervju. Na to su reagovali naprednjaci i počeli da dele televizore i druge

tehničke aparate, nema šta nije deljeno. Pa kakva je to izborna kampanja? Štampani materijal,

knjige, novine, prospekti, leci, to se svuda u svetu deli, a niko ne podmićuje birače tako što im

poklanja televizore, veš-mašine, frižidere ili bilo šta drugo i što im da novac. Pojave se naši

kontrolori na biračkom mestu pa ih zezaju naprednjaci, kažu – Vi radite danas za 1.000 ili 1.500

dinara, a mi smo dobili po 50 evra ili 5.000 dinara. I te se stvari dešavaju.

Vučić je stao iza svih tih nepravilnosti i busa se u prsa postignutim rezultatima. U

demokratiji ovakvi rezultati nisu mogući, da samo jedna stranka, ili formalno tri stranke koje su

na vlasti ili uz vlast, uđu u parlament: Šapićeva stranka, koji je pre izbora sa Vučićem sklopio

sporazum da ga progura u parlament ili socijalisti, koji su još uvek na vlasti. Gde to može u svetu?

U demokratskom svetu to ne može.

Ovaj saziv Narodne skupštine nije demokratski izabran, nije na regularan način izabran i on

nema legitimitet. Legitimitet svih ostalih organa vlasti u tesnoj je sprezi sa legitimitetom

Narodne skupštine ili na taj način što Narodna skupština bira druge organe izvršne i sudske

vlasti, ili na taj način što predsednik Republike, koji se ipak bira direktno, zavisi od volje

Narodne skupštine, a Narodna skupština ne sme da mu se potčinjava.

Mi imamo slučaj da je sada sva vlast u rukama Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić je imao

ogroman politički autoritet, to niko ne spori, ali njegov autoritet se ubrzano topi utoliko što

njegova vlast postaje autoritarna, nedemokratska. Jedno je imati politički autoritet, a drugo je

služiti se autoritarnim metodama. Autoritarne metode su daleko od svake demokratije, od

parlamentarne demokratije.

Mi moramo sačuvati demokratski parlamentarizam u Srbiji, a on se može sačuvati samo ako se

republički izbori ponove. Naravno, potrebno je ponoviti i ostale izbore, i pokrajinske i gradske

i opštinske. Ali da se ne bi sad opet to pretrpavalo i da ne bi bio džumbus oko toga, spremni smo da

se istim ustavnim zakonom ti izbori pomere za 2022. godinu, kad i tako moraju da se drže

predsednički. Dakle, urgentni su ponovljeni republički, parlamentarni izbori, a ovi drugi

izbori mogli bi i da sačekaju, da budu uz predsedničke.

Dok se čeka taj termin održavanja izbora, mora da se prečešlja još jednom izborno

zakonodavstvo. Vidite šta su radili, pred same izbore, u toku kampanje menjali su zakon, pa su uveli

da se manjinskim listama, osim toga što su privilegovane pa imaju prirodni cenzus, dodaje 35 posto

glasova na ono već osvojeno.

Dalje, umesto da notari overavaju potpise, ili bar sudski činovnici, kako je bilo ranije, sudski

pisari, to je sad pravo dato opštinskim službenicima, a oni su potpis proveravali bez prisustva

građanina koji potpisuje. Oni su na osnovu spiskova iz centara za socijalnu pomoć ili

zdravstvenih institucija, zdravstvenih kartona ili bog te pita na koji način dolazili do

osnovnih podataka i potpisivali, overavali potpise, navodne potpise.

Ne može 14 veštačkih stranaka da se uvali na glasački listić kako bi svaka od njih dobila

određeni broj glasova ispod cenzusa, a to se onda prelivalo posle izbora najviše u kutiju

pobedničke stranke.

Ovo je bila Pirova pobeda Srpske napredne stranke. Posle ovoga, kola Srpske napredne stranke

ubrzano će ići nizbrdo. Vučić je trebalo da shvati, čim ga je pohvalio američki ambasador u

intervjuu „Politici” što je preuzeo toliku kontrolu vlasti, da ta pohvala vredi kao poljubac

zvečarke u nos, u oko, u uvo ili u usta. To znači – e, sad imaš svu vlast u svojim rukama. Baš nas briga

za demokratiju u Srbiji, sad imaš da izvršavaš sve što ti naložimo. Ranije je mogao da se izgovara

– ne da opozicija, ne da ovaj faktor, ne da onaj.

Što se tiče revolta na beogradskim ulicama, ponavljam, protiv smo nasilja i apelujem na te

mlade ljude da ne učestvuju u sukobima, da izbegavaju sukobe, a da su to većinom ljudi čiste duše,

neiskvarenih namera, govori i činjenica da su se svi prozapadni opozicioni lideri, koji su hteli

da iskoriste njihovo okupljanje, loše proveli, i Dragan Đilas i Sergej Trifunović i Boško

Obradović, a čujem i za Borisa Tadića da su mu psovali majku izdajničku kad se pojavio na trenutak

tamo.

Ne isključujem mogućnost da ima i nekih grupica provokatora koje je režim tamo ubacio, jer

postavlja se pitanje kome ovo nasilje najviše odgovara. Ovo nasilje najviše odgovara režimu, ne

odgovara građanima Srbije, ne odgovara tim mladim demonstrantima na beogradskim ulicama, nego

samo režimu. Režim može sad da vodi kampanju protiv nasilja do mile volje da bi se zaboravili

drugi problemi koji nas tište, i epidemija i nelegitimna Narodna skupština i sva ostala moguća

iznenađenja koja Vučićeva vlast sprema i zbog čega je Vučiću posebno bilo stalo da na protivpravan

način ukloni srpske radikale iz Narodne skupštine.

Dakle, apelujem na te mlade ljude da izbegavaju sukobe, da se ne tuku sa srpskom policijom.

Apelujem i na srpske policajce da budu strpljiviji, iako su mnogi do sad pokazali veliko strpljenje,

da se ne koriste tolike količine suzavca. Celi centar Beograda nije mogao da diše satima. U

Beogradu je mnogo starih ljudi kojima taj suzavac najviše smeta, smeta i astmatičarima. Da vam

iskreno kažem, ja sam u jednom trenutku i pomislio da se tamo pojavim. Ja imam astmu, ne mogu da

podnesem suzavac, a s druge strane, ne bih se pojavljivao i da ne bih smetao tim ljudima koji imaju

čiste namere, da se ne bi nazvalo da neka stranka zloupotrebljava taj skup.

Skup je izbio, po mom mišljenju, spontano. Govori se o učešću nekih stranih službi. Strane

službe neprekidno deluju u Beogradu, ali bojim se da režim sad veštački izaziva sukob sa Rusijom.

Već smo imali jednu veštačku aferu kad je ruski diplomata optužen za špijunažu, bilo je to pre

nekoliko meseci, kad smo mi, srpski radikali, takođe oštro reagovali u Narodnoj skupštini. I

evo, sad se dešava da su našli jednu Ruskinju koja se izjasnila protiv diktature, i Jeljcinove

nekadašnje diktature u svojoj zemlji i ove sadašnje, za koju ona smatra da postoji u Srbiji i odmah

su je predstavili kao da je ona zastupnik zapravo zvanične Rusije. Predstavljaju i neke opozicione

lidere kao predstavnike Rusije: ovoga, je li se Nemanja Đorđević zove ovaj, onda ovoga Srđana Nogu

i Boška Obradovića. Po mom mišljenju, oni nikad nisu bili predstavnici ruske politike, niti

sprovode naloge bilo koje ruske službe, u to sam ubeđen. Odavno se Boško Obradović orijentisao na

američku stranu, to sam dokazao u televizijskom duelu s njim. Nemanja Đorđević je najbliži

saradnik Dragana Đilasa.

Vjerica Radeta: Mladen Đorđević.

Prof. dr Vojislav Šešelj: Mladen, Mlađan Đorđević, kako li se zove?

Đurađ Jakšić: Mlađan, Mlađan.

Prof. dr Vojislav Šešelj: Ko će sve zapamtiti, koliko ih ima tamo.

Dakle, on je najbliži saradnik Dragana Đilasa, koji je uvek bio prozapadni, izrazito antiruski

usmeren, a onaj nesrećnik Srđan Nogo, on zapravo nije ničiji, nije ni sasvim svoj. On je za bolničko

psihijatrijsko lečenje i ništa drugo.

Izvolite, ako vi imate neko pitanje.

Hvala vam što ste došli na našu konferenciju.
View on YouTube

Pin It
Dodaj komentar


RADIO STANICE SRBIJA

IR radio SLUSAJ RADIO

MATIS

IVANJICA INFO

  • Media Shop
  • Media Shop
  • Media Shop
  • image
  • image
  • image
  • image

DUO NENI

DUO NENI 1

Poslednji komentari

Free Joomla! templates by AgeThemes