У Ивањици, у Месној заједници Мочиоци 1.500 тона кромпира стоји

Štampa

 Miljan DamljanovicСрпска радикална странка позива председника владе, Ану Брнабић и министра Недимовића да под хитно реагују и покушају да ублаже, сада већ то постаје егзистенцијални проблем произвођача кромпира у Западној Србији,

а управо су њих двоје, односно цела Влада Републике Србије, директни кривци за катастрофални положај у којем су се нашли наши произвођачи. Наиме, као што знамо, Влада Републике Србије и ресорно министарство су своје обећање испунили и дали субвенције нашим произвођачима, а уколико дајемо субвенције да се нешто произведе, ваљда логика налаже да је обезбеђено тржиште и откуп. Овде смо дошли до парадоксалне ситуације, да им је држава дала субвенције, да је род био одличан, а да им нико, апсолутно нико није покуцао на врата да своје производе пласирају.

Ми на ову тему већ две недеље говоримо и апелујемо и изнећу вам конкретне податке да бисте схватили докле је овај проблем стигао. Уколико знамо да се у нашој земљи на 28.000 хектара гаји кромпир и да је производња већа од 500.000 тона, што је сасвим довољна количина за цело наше тржиште, за нашу државу, поставља се питање зашто је онда Влада Републике Србије дозволила прекомерни увоз истог тог производа из Албаније, Холандије, Француске и других земаља. Тиме су направили велику штету и то изгледа овако. У Ивањици, у Месној заједници Мочиоци 1.500 тона кромпира стоји, само код једног произвођача, господина Мине Драшковића, има 700 тона. У Новој Вароши, село Акмачићи 1.100 тона, само код једног произвођача, Бранка Гујаничића, скоро 600 тона. У Ужицу, насеље Поникве, 500 тона, само код једног произвођача, у питању је господин Драган Кузмановић, више од 200 тона. У Пријепољу 400 тона. Око Пожеге, Чачка, Косјерића, Рашке и Сјенице магацини су пуни. Ситуација је у најмању руку алармантна. У селима на падинама Јавора, где је некада било највише произвођача, у разговору са њима добили смо информације да полако дижу руке, јер је цена кромпира, који се и не откупљује, понављам, отишла у бесцење. Тренутно је цена од осам до дванаест динара, а производња кромпира је 15 динара, плус где су остали трошкови, кумулативни и сви остали који следују, јер, да посетимо јавност, произвођачи треба да ангажују раднике да ваде из трапа, да чисте и пакују, а дневница радника је 3.000 динара.

По проценама тих произвођача, да данас држава реагује и да временски услови буду погодни до краја априла, значи да буде хладњикаво, да буде снега, са овим тренутним количинама 50 посто отпада. Уколико временски услови не буду добри, 2

чак 80 посто рода ће пропасти. А стиже нова година за производњу, где је потребан новац за гориво, треба фрезе заменити ножевима, треба да се купи семе, треба да се купи ђубре, треба заштита за биљке.

Један од фрапантнијих примера колико је ситуација катастрофална јесте и Горњи Милановац, у Прањанима 500 тона кромпира стоји, а у селу Горњи Бањани преко 2.000 тона. То су села која се само тиме баве, људи тамо од тога живе и они не да неће имати новца за наредну производњу, него неће имати новца ни за егзистенцијалне потребе, да плате струју за своју кућу, за штале и за остале потребе.

С обзиром на чињеницу да је овде грешка апсолутно државе Србије, власт би морала да реагује баш као у случају о којем смо ми овде говорили, и има помака, када се десио увоз меса из иностранства. Након две или три овде одржане конференције, добили смо информацију да је у министарству 13. фебруара одржан састанак са кланичарима и сточарима и да су одређене одлуке ступиле на снагу у петак прошле недеље, чиме се смањује увоз меса из земаља Европске уније, и надамо се да ће се ова штета која је нанета сточарима и кланичарима умањити. И на том састанку министар Недимовић је могао да чује кључну ствар: и проблем произвођача кромпира и проблем са месом јавља се искључиво због ситуације која је настала још крајем 2008. године, односно када је потписан уговор везано за стабилизацију и придруживање са Европском унијом, чиме је тржиште Републике Србије остављено на милост и немилост увозничком лобију, који је пренатрпао увозом свих производа, на које је требало да буде стављена забрана. На тај начин годинама уназад уништавају се наши произвођачи.

Овим одлукама које је донело министарство везано за увоз меса, да се подиже царина за одређене производе од меса и смањи увоз (како су рекли, замолили су и велике и мале откупљиваче) само се краткорочно решава проблем, можда за ову годину, а већ наредне опет ћемо имати исти проблем. Решење је да се коначно стане на пут том увозничком лобију. Годинама ми српски радикали говоримо да је потребно сломити кичму увозничком лобију тако што ћемо им слати нон-стоп инспекције и тражити им и најмању грешку, буквално их малтретирати, па ко дуже издржи. Ми нисмо против увоза банана, ми нисмо против увоза поморанџи, кивија, али смо против ненормалног увоза оних производа које наши произвођачи производе и тиме прехрањују своје породице и хране, на крају крајева, свој народ.

Кључни проблем произвођача кромпира данас је у следећем: уколико они одустану од даље производње (а неко се тапше по грудима и каже – па да, али никада није била нижа цена кромпира за коначног, финалног, а то је купац) доћи ћемо у ситуацију да ће, ако они одустану од производње, следеће године увознички лоби 3

одређивати цену и онда цена кромпира више неће бити 20 и 25 динара, до 50 динара, колико иде у великим маркетима, већ ће бити 100 динара, али ће тај новац излазити из Србије, зато што ће цену диктирати увозници оних производа који долазе из земаља Европске уније.

Позивамо зато Владу Републике Србије, Ану Брнабић и ресорног министра да седну и да направе стратешки план, уколико већ држава одваја одређене финансије за производњу одређеног воћа, поврћа, гајење стоке, да тај план буде дугорочан, да се прво заштити наше тржиште, да се нашим произвођачима омогући пласирање својих производа, па кад стану на ноге, да им онда помогне и да своје производе извозе на инострано тржиште. За њих је најприкладније тржиште Евроазијске економске уније, јер имамо и можемо добити најбољи споразум са њима и тај проблем ће нестати. До тада, све ове мере које слушамо падају у воду.

Држава Србија, ако је већ могла да одвоји 100 евра да помогне грађанима Србије, сваком ко је пунолетан, сада би морала да усвоји и овај предлог Српске радикалне странке, да све ове количине кромпира откупи по цени од 15 динара, како би онда ови произвођачи били на нули и како би тај новац могли сутра да уложе у поновну производњу или истих производа, или, уколико држава каже, да се прегрупишу на неку другу производњу која је потребна нашем тржишту, примарно, и секундарно тржишту за извоз.

Да је медијска блокада потпуна када су у питању проблеми ових људи говори и чињеница да је баш у селу Горњи Бањани код Горњег Милановца, баш због тих 2.000 тона које стоје и које ће највероватније (надамо се да се неће то десити) бацити, одржан протест пре седам дана, а да нико у Србији за то није знао, односно нико се није одазвао да у јавност пренесе да су људи незадовољни.

Из разговора са тим људима могу само да вам потврдим да је било страшно слушати, поготово те старије, који су плакали и који кажу – али нама није јасно, нама када су давали субвенције рекли су да ће све бити у реду, само нека роди. Остали смо у својим селима, нисмо отишли у град. Зашто нас терате из села? Слушамо да имамо министарства која се баве одржавањем села, подизањем села, повратком људи селима, а с друге стране, у пракси их потпуно уништавају.

Дошли смо до момента озбиљног апсурда и надамо се да ће Влада Републике Србије ставити прст на чело да краткорочно ову већ нанету штету, колико је могуће изнивелише, умањи, али и да направи стратегију за наредне године, на минимум пет година, пет-десет и да се из године у годину решавају ови проблеми. Ови проблеми, због оваквог маћехинског односа Владе Републике Србије према сељацима и произвођачима, дочекаће на лето и оне који се баве воћем, а сваке године смо свесни 4

да због тих проблема имамо често протесте и малинара и произвођача јабука, купина и свега осталог.

Прво је решење да Влада Републике Србије коначно одреши кесу и помогне тим људима.

Друго је да се нађе решење проблема како заобићи ССП, а ту имамо само једно решење, да се прекине тај трагични пут Србије ка Европској унији, да се заштити домаће тржиште и да омогућимо нашим људима да живе од онога што произведу са својих десет прстију, са две шаке, а може да се живи уколико се забрани овај прекомерни увоз, где зарађује само неколицина људи, а сви други испаштају. Уколико се сада не стави тачка на ово, запамтите, следеће године сви ови производи ће бити вишеструко скупљи и притом ће се на тај начин уништити економија Србије, јер ће тај новац онда изаћи преко увозничког лобија у ове земље које нам затрпавају тржиште.

Ми смо за ову конференцију имали оволико, уз наду да ће нас овог пута Влада Републике Србије послушати као што је било делимично за увоз меса и као што је коначно прихватила предлог Српске радикалне странке да се вакцине „Спутњик“ производе на Торлаку. Треба послушати некад и опозицију. Хвала вам.